Ovi sa juga i sa nešto više nadmorske visine (Moji po krvi), govore mi da sam "Previše fin", "Uštogljen", "Neopušten", Netemperamentan". Ovi ostali (Moji iz komšiluka) imaju običaj da koriste reči kao što su: "Neizbrušen", "Sirov", "Balkanac", "Nikad od tebe gospodin". (I prve i druge svojatam kao "Moji", mada bi i jedni i drugi najradije prećutali to da sam "Njihov", iako se međusobno sasvim lepo druže, kada im treba).

Jedna gospođa iz Beograda (Davno je to bilo), sa kojom sam imao zadovoljstvo da sat i po provedem u ugodnoj ćasci, vraćajući se iz Prestonice autobusom u Novi Sad, rekla mi je, reagujući na moju tvrdnju da sam Lala: "A, ne, vi ste dinarski tip. Odmah se vidi." - dodajući nešto tišim glasom: "Ne, ne sa tom glavom".

Mozgajući, kasnije, na temu šta je moja slučajna saputnica mislila kada je spomenula moju vugla (Velika, ovnujska, goveđa, kvrgava, rošava, bez vrata), pomislio sam kako, ipak, budući da je delovala kao sasvim fina i dobronamerna žena, nije želela da me uvredi ili da na bilo koji drugi, nedoličan način komentariše moj izgled. Dobro, možda je imala na umu činjenicu da imam veliku glavu (Za tako niskog čoveka... ma, ne, sedeli smo jedno pored drugog, u busu i mislim da nije imala predstavu o mojoj visini ili nizini). Verovatno sam joj izgledao previše grubo. Naspram blagoglagoljive prirode. Onda je sve to zajedno, napravilo ukupan dojam. Kao kontrast ili tako nešto.

Za ove sam ovakav, za one onakav. Avaj, građani sveta su drugačiji. Prijazni i opušteni. Rado viđeni i sa njima se čovek oseća kao sa iskrenim ljudima. Bez manira, ali sasvim pristojnog vladanja. Primereni, puni razumevanja i uklopljivi. Nenametljivo radoznali. Duhoviti, ali tako da njihove šale ne pogađaju nikoga, a svi se smeju. Strpljivi, urbani (...ali bez da podvlače to koliko su urbani), upućeni u muzičke trendove, ali i dobri poznavaoci muzičke istorije. Ljubopitljivi kada su u pitanju specifični lokalni začini. Predusretljivi. I nemaju ovakve glave.